Тест 1

1. Густа жива ограда раздвајала је уске, правилне стазе између два зида од лишћа.

Значење подвучене синтагме остварује се кроз:

а)алегорију,       б)метонимију,        в)симбол,         г)метафору.

ОДГОВОР:

Да бисте одговорили на ово питање, морате да знате какве су стилске фигуре које су понуђене. 

Алегорија - спој више метафора (пример вам је „Вила гнездо птица ластавица“ - метафора је гнездо, метафора је ластавица, метафора и метафора дају слику која има друго значење - птица која прави гнездо = жена која оснива дом)

Метонимија - подврста метафоре - опет речју замењујемо другу, али по некој логичкој вези. Пример: седа глава - старац, са својих десет прстију - својим радом. 

Метафора - стилска фигура у којој се речи замењују по сличности. Пример: сатеран је у мишју рупу - наравно, није, али је у безизлазној ситуацији, нема куда, као да је у мишјој рупи. 

Симбол - стилска фигура у којој један појам може да има много значења - сунце, симбол за љубав, живот, светлост, радост, наду, правац... Пример је песма Војислава Илића „Грм“ - 

„Муњом опаљен грм на суром пропланку стоји,

ко црн и мрачан див. И густе трепавице сплет

Горди му увија стас - и горски несташни лахор

Лелуја шарен цвет. 

Ал многа зима још са хладним ветром ће доћи,

а он ће бити ту.“ - грм је симбол за постојаност.

У реченици је подвучено зид од лишћа, то што је лишће направило изгледа као зид, ово је метафора. 

2. Худи свој, госпо,

   на песму проћердам век.

Подвучена стилска фигура зове се:

а)контраст,      б)хипербола,      в)апострофа,      г)алитерација.

ОДГОВОР:

Контраст је стилска фигура у којој су супротстављени појмови. 

Хипербола је преувеличавање.

Апострофа је обраћање некоме.

Алитерација је понављање сугласника и сугласничких група. 

Одговор је да је ово апострофа.

3. Ја сам се пео полако, ударајући у степенике ногом, незадовољан, тетурајући се иза сукње чије сам шуштање чуо испред себе.

Подвучена стилска фигура зове се:

а)контраст,      б)симплоха,       в)ономатопеја,       г)асонанца,      д)апострофа.

ОДГОВОР:

Већ смо помињали контраст. 

Симплоха је стилска фигура у којој се понављају речи на крају и речи на почетку (анафора + епифора). 

Ономатопеја је подражавање гласова из природе. 

Асонанца је понављање самогласника. 

Ово је ономатопеја. Зашто? Именица шуштање у корену има ономатопејски добијену реч, подражава звук.

4. Заокружите слова испред назива песама које припадају лирским народним песмама.

а)“Хасанагиница“,        б)“Диоба Јакшића“ ,     в)“Дјевојка бржа од коња“,      г)“Сунце се дјевојком жени“,      д)“Српска дјевојка“.

ОДГОВОР:

„Хасанагиница“ је балада, она припада лирско-епским народним песмама, Вук их је звао песме на међи, на граници. 

„Диоба Јакшића“ је епска песма која припада покосовском циклусу. 

„Девојка бржа од коња“ је народна приповетка. 

„Сунце се дјевојком жени“ је лирска народна песма.

„Српска дјевојка“ је лирска народна песма.

Одговор је под  г и д. 

5.И у тако важном тренутку за мене она мисли само на то да јој не буде досадно самој, помисли Љевин.

Форма приповедања заступљена у овом одломку зове се:

а)доживљени говор,      б)унутрашњи монолог,      в)нарација,      г)дескрипција.

ОДГОВОР:

Нарација је облик приповедања у коме постоји догађај, ликови, радња се развија. 

Дескрипција је облик приповедања у коме се описује неки појам, нема дешавања.

Унутрашњи монолог је изношење мисли књижевног лика, у првом лицу. 

Доживљени монолог је изношење мисли књижевног лика, али у трећем лицу. 

Ово је унутрашњи монолог.

6. Књижевни правац који је почевши од 1924. трајао неких 10-15 година, и чији представници посредством аутоматског писања желе да изразе „стварно деловање мисли“ у „одсуству контроле коју би вршио разум“, зове се:

а)натурализам,     б)симболизам,     в)футуризам,    г)експресионизам,     д)надреализам.

ОДГОВОР:

Натурализам је књижевни правац који се јавља крајем 19. века, пред крај реализма. 

Симболизам је правац последње деценије 19. и почетка 20. века.

футуризам - 1909. манифест Томаза Маринетија, 1912. руски футуристи, сукоб са традицијом, одушевљење техником, брзину, прокламовање рата као чишћења свега онога што је бивше, традиционално.

Експресионизам - правац који настаје у Немачкој, 1905, изражава примарно у човеку, теме су отуђеност човека у градовима, људски крик исказује осећање. 

Надреализам - настао у Паризу 192. године, покушава да опише стварно деловање мисли, без контроле рационалног. 

Одговор је под д.

7.Заокружите слово испред имена писца који је 1768.  године објавио „Славеносербски магазин“:

а)Јован Рајић,    б)Вук Караџић,     в)Доситеј Обрадовић,    г)Ђура Даничић,    д)Захарија Орфелин.

ОДГОВОР:

Јован Рајић - 18. век, написао - Историја разних народа, Бој змаја са орлови, Трагедија цара Уроша.

Захарије Орфелин - 18. век, написао - песму Плач Србије, најзначајније дело Славеносербски магазин.

Јован Рајић и Захарије Орфелин су најзначајнији писци рускословенске епохе српске књижевности. 

Одговор под д.

8.Заокружите слово испред језика који припада источнословенској језичкој групи:

а)лужичкосрпски,     б)украјински,     в)бугарски,     г)српски,     д)пољски,     ђ)чешки.

ОДГОВОР:

Источнословенска група:

- руски, белоруски, украјински

Западнословенска:

пољски, словачки, чешки, лужичкосрпски

Јужнословенски:

словеначки, хрватски, бошњачки, српски, македонски, бугарски.

Одговор је под б.

9.Заокружите слова испред речи које немају свога акцента.

а)Човек,      б)се,     в)по,     г)беседи,      д)познаје.

ОДГОВОР:

Речи које немају свој акценат су проклитике и енклитике. Проклитике су речи које стоје испред речи са акцентима, а енклитике иза. 

Пример за проклитику: у дну, на поду (предлози), и можда (везници) и одрична речца не. 

Енклитике - краћи облици заменица (мене, ме - Он ме је видео, ме је енклитика), помоћних глагола (Ја сам - Ја ћу, ово сам и ћу су енклитике, скраћени облици помоћних глагола), речца ли је енклитика и повратна заменица се.

Одговор је под б и в.

10. Заокружите слово испред гласовне промене коју илуструју глаголи ЗАМОРИТИ; ЗАМАРАТИ:

а)сажимање самогласника,      б)непостојано А,    в)дисимилација самогласника,    г)превој вокала.

ОДГОВОР:

Задржаћу се на превоју вокала, дисимилацији самогласника и сажимању самогласника. 

Превој вокала је гласовна промена која је настала као последица развоја језика. Рецимо, звати и зовем - између два гласа је у првом случају нулта морфема, ништа, а између з и в је у другом случају о. Или тећи - ток, разлика је у е и о. Ова промена самогласника која се развила временом зове се превој вокала (када су два облика слична по значењу, само се разликују по вокалу који раздваја гласове - прати, перем, хром, храмати...).

Дисимилација самогласника - у инструменталу једнине именице Гоч требало би да буде облик - Гочом. Ту долази до дисимилације самогласника, разједначавања, да преведемо да разумете. Да не би дошло да гомилања истих самогласника у суседним сугласницима, овај облик гласи Гочем, Милошем (обратите пажњу - ако је у основи о, онда ће инструментал имати наставак ем).

Сажимање самогласника се другачије зове асимилација самогласника. Исправно се каже кога и којега. Сматра се да је облик кога настао тако што је из облика којега нестало ј. Добио се облик коега. У даљим променама те речи е се прилагодило изговору гласа о, и добило се коога, што се сажима у кога. Исто важи за речи твоме, моме, двога. Такође, када се л претворило у о у речи со (било је сол), дошло је до сажимања самогласника. 

Одговор на питање је под г, превој вокала. Зашто? Јасно је да су ова два облика глагола по значењу слична, разлика је само у вокалу између м и р.

11.Заокружите слово испред хомонима речи ОТОК:

а)острво,    б)копно,   в)ада,    г)шкољ,    д)оток.

ОДГОВОР:

Хомоними су речи које имају исти облик (исто звуче), али им је значење различито. Да се у овом питању тражи синоним речи оток, а,б,в, и г би били одговори. Синоним је реч различитог облика, али истог значења. 

Одговор је под д, оток, где оток значи отеклину, исто звучи, али различито значи.

12.Именица ПОДНЕБЉЕ настала је:

а)извођењем,       б)творбом претварањем,     в)комбинованом творбом,      г)слагањем.

ОДГОВОР:

Да бисте на ово могли да одговорите, морати знати како настају речи у српском језику. 

Извођење је када на основу речи додајете суфикс.

пис+ар - ово је извођење

Слагање је када спајате две речи у једну, али је битно да те две речи могу одвојено да стоје и имају и своје самостално значење. 

Бео + град - слагање

не-мир - слагање

од+писати - слагање

Слагање је спој две речи или спој префикса и речи. 

Комбинована творба је извођење и слагање заједно. 

брига - без+бриг +ан - ово је комбинована творба

Творба претварањем - Она је млада девојка, ово млада је придев. Али, ми можемо да искористимо реч млада као именицу - Она се удаје, она је млада - ово је пример за претварање. Реч Енглеска је властита именица, али то је био придев, претварањем је постала именица. 

Под +неб+ље - ово је комбинована творба (има и префикс и суфикс), одговор је под в.

13.За израду тако велике куполе ваља наћи одговарајуће мајсторе, а једини подесни за овај посао јесу сањари.

Подвучене речи у реченици по врсти су:

а)именица и придев,       б)глагол и придев,       в)глагол и прилог,       г)именица и прилог.

ОДГОВОР:

Именице препознајете тако што њих можете да уклопите у реченицу: То је...

То је израда - израда је именица

Придеви допуњавају именице - Сањари су подесни, подесни сањари, подесни је придев у облику множине.

Одговор је под а.